Zahvaljujući tome što ove godine slapovi u Maltata (Austrija) nikako da pošteno zalede, dogovor za penjačku akciju pao je na Istru i ja sam upala u igru. Krešo je već davnih dana rezervirao godišnji za te datume (zbog ledenih slapova),

 

  

Vozimo se kroz Zagreb u tišini, Krešo jedva mijenja brzine koliko ga bole ruke. Orsat i Alen zuje kroz prozor, a ja si mislim; proklet taj nogomet, što se nisam prije počeo baviti penjanjem.

 

Vrijeme je super i mi smo napokon skrpali malo vremena da odemo do Paklenice. Jutro dočekujemo u autu na parkingu, trpamo nešto hrane u sebe i spremni smo.